Филм "Магла у рукама" режисерке Милане Мајар у продукцији Радио телевизије Републике Српске говори о животу и дјелу бањалучког књижевника Ђуре Дамјановића, једног од великана српске књижевности 20. вијека. Постао је познат по својој прози - краткој причи писаној језиком његових земљака. Завичај му је био пјеснички извор и трајно надахнуће, како у поезији тако и у прози.

У кратким причама он рађа своје јунаке да они овјековјече људе са Змијања и њихов живот. У Београду је 1974. године крунисан славом, а због приче Голимјесто, двије године касније, проглашен је дисидентом у БиХ и након тога није му дозвољено да објављује књиге 15 година. Прогањан и забрањиван, дисидент и родољуб, Кочићев и Ћопићев сљедбеник, награђиван је најзначајнијим књижевним наградама и овјековјечен у антологијама и у читанкама.

Добитник је Кочићеве награде која се додјељује "за допринос српској писаној ријечи у Кочићевом слободарском духу", 1996. године, а 1999. године добио је награде "Кочићево перо" и "Кочићева књига" које додјељује Задужбина "Петар Кочић" Бањалука - Београд.

Ово је прича о бањалучком књижевнику који је у Београду провео значајне године дружећи се и познавајући скадарлијску линију пјесника. Носио је у себи ону староставнију димензију боемлука, који је у српској књижевности васпоставио Тин Ујевић и Раде Драинац. Све што је писао потврђивао је властитим животом, игноришући материјалне вриједности и симболе успјеха и моћи, говорећи да живот потврђује свој смисао тек након што човјек умре.

Ово је прича о посљедњем бањалучком боему, о генију који више није могао да ствара. Живот му није дозволио да напише све оно што је хтио, али се његова најбоља књига и даље пише.

Писао је поезију, колумнистичке текстове, приповједачку прозу и романе.

"Писац је најбољи свједок времена. Да није књижевности, било би више зла, а мање добра. Мада се књижевност некад и забрањује. Књижевне забране су, у ствари, највеће књижевне награде", писао је Ђуро Дамјановић.

Лик и дјело овог великог писца оживљени су у филму кроз искрена казивања његове сестре Саре Дамјановић, пријатеља, колега и људи који су га познавали у разним фазама живота. У филму говоре ликовни умјетник Томислав Јовић, књижевник и академик Матија Бећковић, књижевни критичар Радивоје Микић, историчар књижевности Милисав Савић, проф. др Никола Поплашен, проф. др Ненад Новаковић, књижевници Братислав Р. Милановић, Зоран Костић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић, Ненад Грујичић, Бранко Летић, пјесник Милан Ракуљ, бивши директор Антикваријата Просвете Драган Мининчић, власник штампарије Арт принт Милан Стијак, Ненад Дамјановић и Новак Божић. О Дамјановићу су рекли да је са његовим одласком отишао даровити књижевник, који се не рађа често и једна добра душа која је дубоко патила и носила тај бол свуда са собом.

Свој допринос у музичком смислу дали су Горан Веселиновић, Калина Веселиновић и гуслар Васо Драшковић. Статисти у филму су Ненад Дамјановић, Милан Ракуљ, Светозар Вучић, Зарије Дамјановић. Георгије Дамјановић, Данило Барош, Петар Барош и Лазар Барош.

У филму је коришћен архивски материјал Радио телевизије Републике Српске, Радио телевизије Србије, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, Народне библиотеке Србије, материјал из архива Републике Српске, аматерски филм "Панорама Бањалуке" Рагиба Џаферовића, архивска грађа музеја Републике Српске, Задужбине Петар Кочић Бања Лука-Београд, Филмских новости, Борбе, Гласа Српске, фотографије Неде Шево као и лични архив породице Дамјановић, Милана Стијака, Грозде Регодић и Филипа Млађеновића.

Филм је премијерно приказана пред домаћом публиком у оквиру програма 59. Кочићевог збора у августу ове године.

Трајање: 81 мин

Сценарио и режију потписује Милана Мајар, монтажу и постпродукцију слике Ведран Марић.

На пројекту су радили сниматељи Предраг Кременовић, Славиша Бранковић, Гордана Бабић, Далибор Савић, Дејан Рачић, оператери дрона Синиша Нинковић, Игор Тадић, расвјета Душко Лазић, тонски сниматељи Владимир Владетић, Предраг Благојевић, Срђан Радаковић, тонска обрада Владимир Владетић, студијско снимање музике Драган Шукало, Дејан Шушић, наратор Предраг Вулин, сарадници на пројекту Татјана Марјановић и Теодора Врањеш, графика Радован Бјелић, продуцент Александар Ђорђевић и возач Горан Качавенда.